Kalcijum (Ca) i fosfor (P) su esencijalne minerale materije u telu. Zajedno delujući održavaju pravilan rast i strukturu koštanog sistema. Njihove dnevne potrebe variraju u zavisnosti od starosti i stanja organizma psa. Manjak ili višak jednog i / ili drugog minerala može dovesti do problema u koštano – zglobnom sistemu, posebno kod mladih pasa. Iz tog razloga je vrlo važno da se kalcijum i fosfor uzimaju tj. unose putem hrane u pravilnim količinama.

99% od ukupne količine kalcijuma u organizmu nalazi se u kostima, dok je 85% fosfora u organizmu povezano upravo s tim „skeletnim˝ kalcijumom. Preostalih 1% kalcijuma se nalazi u cirkulaciji i strogo je kontrolisan. On je nezavisan od količine unetog kalcijuma i vrlo je važan za nervnu regulaciju, mišićne kontrakcije, održavanje transporta kroz ćelijske membrane i srčanu funkciju.

Kalcijum i ishrana pasa

 

Potrebe kalcijuma se razlikuju u zavisnosti od uzrasta psa i specifičnosti povezanih sa određenim stanjima (graviditet, dojenje).

Kalcijum kod mladih životinja

Metabolizam kalcijuma kod mladih životinja se umnogome razlikuje. Životinja koja odrasta, još  nema izgrađen onaj deo kostiju koji će imati svrhu magacina (depoa) za regulaciju kalcijuma. U njihovim kostima se kalcijum inače i čuva, ali mlade životinje još uvek aktivno izgrađuju svoje kosti, pa im je zbog toga potrebna relativno velika količina kalcijuma i drugih minerala. To pogotovo važi za mlade pse velikih (npr. nemački ovčar) i  džinovskih rasa (npr. srednjeazisjki ovčar, nemačka doga).

Ako hranimo psa sa kod kuće pripremljenom hranom ili čak sa ostacima naše hrane, postoji velika verovatnoća da će u hrani nedostajati kalcijuma, zbog čega je neophodno koristiti dodatke ishrani koji ga sadrže. Posledica nedostatka kalcijuma u hrani je slabija mineralizacija kostiju (malo kalcijuma u kostima) zbog čega su kosti meke i slabe, te su podložnije prelomima. Količina kalcijuma, koja se resorbuje u crevima, ne može biti niža od 40% unete.

Deficit fosfora u ovom periodu životu je retko zastupljen, pre svega zato što je fosfor mnogo više zastupljen u većini hrane koja se najčešće daje ljubimcima. Njegovo unošenje je značajno zbog pravilne absorpcije kalcijuma i da ne bi došlo do poremećaja hormonske regulacije nivoa ovih mineralnih materija.

Da bi se ove dve esencijalne mineralne materije absorbovale i pravilno iskoristile, neophodan je vitamin D₃. Baš iz ovog razloga pojava rahitisa je najčešća kod štenadi rođenih u zimskom periodu, jer provode vreme u zatvorenim prostorijama, gde nisu izloženi Sunčevim zracima koji je izvor ovog vitamina.

Značaj kalcijuma kod mladih životinja

Kalcijum je neophodan za pravilan rast i razvoj skeleta. Kod odraslih životinja kalcijum je ugrađen u mineralne soli, dok se kod životinja u porastu taj “magacin” tek razvija. Upravo zbog toga je neophodna pravilna upotreba kalcijuma. Ali da bi se kalcijum usvojio i pravilno iskoristio u organizmu neophodno je da se unosi u odgovarajućem odnosu sa fosforom i  vitaminom D₃. Ovo je pogotovo značajno kod pasa srednjih, velikih i džinovskih rasa kod kojih dolazi do naglog porasta, a samim tim su i  mnogo veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma. Najčešća od njih je rahitis.

Iz tog razloga je preporuka da se štencima velikih i džinovskih rasa, bez obzira na vrstu hrane koju konzumiraju, dodaju preparati kalcijuma u ishrani.

Prevelika količina kalcijuma kod mladih životinja je takođe opasna i može da ima teške posledice po zdravlje ljubimca. Dovodi do nepravilnog razvoja kostiju i patoloških stanja kao što je npr. osteohondroza.

Kalcijum kod odraslih pasa

Kod odraslih pasa je 98-99% kalcijuma ugrađeno u različite mineralne soli, koje daju kostima čvrstinu. Preostalih 2% kalcijuma je upleteno u mnoge fiziološke procese značajne za život psa. Zbog toga je količina kalcijuma u krvi strogo regulisana. Grčenje mišića i njihova snaga neposredno zavise od količine kalcijuma u krvi. Pošto je i srce mišić, i pošto sve smetnje u pravilnom radu srca ugrožavaju život, telo mora odmah da reaguje na bilo koju količinu kalcijuma koja pređe granice normale i odmah aktivira hormonalne sisteme, koji vrednost kalcijuma vraćaju u fiziološke granice.

S obzirom da se kalcijum resorbuje u crevima iz hrane, velike količine kalcijuma u hrani prouzrokovale bi visoku koncetraciju kalcijuma u krvi. Taj višak kalcijuma treba izdvojiti iz  krvi kako bi se nivo kalcijuma vratio u normalu. Značajnu ulogu u regulaciji nivoa kalcijuma u krvi ima više različitih hormona: PTH (paratireoidni hormon) koji povećava i CT (kalcitonin) koji smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi. Osim toga, na nivo kalcijuma u krvi utiče i vitamin D₃ i to tako što povećava resorpciju kalcijuma iz creva, a stimuliše i izlučivanje PHT-a.

Još jedan mehanizam koji sprečava prekomeran porast nivoa kalcijuma u krvi je sam nivo resorpcije kalcijuma iz creva – u slučaju da u hrani ima prekomerne količine kalcijuma, a da su zalihe u kostima već popunjene, resorpcija kalcijuma iz creva će se smanjiti na 10-15%.

Značaj kalcijum i fosfora u toku posebnih faza života

Kod odraslih pasa najčešći problem u vezi sa ovim esencijalnim  mineralnim materijama nastaje u toku graviditeta i  u toku laktacije, odnosno dojenja, i to pogotovo kod malih i srednjih rasa pasa kada oštene veći broj štenadi. Tako u slučaju niskog nivoa kalcijuma dolazi do eklampsije. U pitanju je akutno stanje koje brzo nastaje i opasno je po život kuje ukoliko se blagovremeno ne odreaguje. Može da se javi čak i pre porođaja. Do ovog stanja dolazi usled nemogućnosti životinje da odgovori povećanim potrebama kalcijuma u toku druge polovine graviditeta i tokom laktacije. Nakon stabilizacije stanja od strane vašeg veterinara potrebno je dodavati kalcijum u ishranu u optimalnim količinama.

U cilju sprečavanja nastanka eklampsije potrebno je životinji u toku trudnoće, ali i nakon porođaja, obezbediti optimalan odnos kalcijuma i fosfora (1:1).U tu svrhu se mogu koristiti suplementi koji sadrže optimizovan odnos ovih mikroelemenata već od polovine graviditeta pa do završetka dojenja štenaca.